У петак Светле седмице, 25. априла / 12. априла по јулијанском календару, када Света Православна Црква прославља Пресвету Богородицу у Њеном чудотворном јављању као Живоносни Источник, у древном манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Паљи служена је Света Архијерејска Литургија.
Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит врањски Господин Пахомије, уз саслужење свештенства Епархије врањске. Сабрање је било испуњено пасхалном радошћу, у духу победе живота над смрћу и светлошћу Васкрсења Господњег која обасјава срца верних.
Након Литургије, Високопреосвећени Митрополит Пахомије освештао је славски колач и жито у част Пресвете Богородице, упутивши присутнима архипастирску поуку о значају Богородичине заштите и милости, која као Живоносни Источник непрестано излива благодат на верне.
„Ко се узда у Богородицу, неће погинути; ко Њу призива, неће се постидети; ко се Њој прибегне, неће остати без помоћи.“
(Св. Јован Дамаскин)
Манастир Паљи, посвећен Пресветој Богородици, својим духовним значајем и историјом представља једно од важних места молитвеног живота у Епархији врањској. У Светлој седмици Васкрса, он постаје нарочито место сабрања верних који из дубине срца прослављају Победитеља смрти – Христа Васкрслог.
У духу празничне радости, сабрање је окончано у благодарности Господу и Његовој Пречистој Мајци, са молитвеном надом у поновне сусрете у овом светом месту.
ИСТОЧНИ ПЕТАК, СВЕТЛИ ПЕТАК (грч: Παρασκευή Διακαινησίμου), петак Светле седмице, који се још зове и Извор излечења, јер тога дана верни одлазе на оближњи извор и умивају се ради излечења од многих болести. Тај дан је дан посвећен прослављању Пресвете Богородице, која је на тај дан у богослужењу назива Живоносни источник (грч: Ζωοδόχος Πηγή).
Успостављање овог празника десило се у храму поред једног извора недалеко од Цариграда, који се звао „Живоносни источник“. Тај храм је подигао цар Лав Велики (V век). По предању, једном приликом, још док није постао цар Византије, у шуми је наишао на слепог човека, одвео га до извора где га је напојио и умио, након чега је слепац прогледао. Када је постао цар, на месту где се то чудо десило, подигао је храм, у знак захвалности Пресветој Богородици. Народ је почео да пристиже са свих страна, тражећи и налазећи лека за многе болести. Међу њима је био и потоњи цар Јустинијан (VI век), који, излечивши се и сам на том извору, обнавља и проширује храм, који се после земљотреса срушио. Цар Василије I Македонац (IX век) и његов син Лав VI Мудри (IX-X век) поново обнaвљају овај храм и извор, који је даривао мноштво исцељења, укључујући и грчку аристократију, чему синаксар посвећује посебну пажњу. У њему се описују многа исцељења, па чак и васкрсење једног мртваца. Ту су се исцељивали од водене болести, сушице, беснила, рака, грознице и температуре, неплодности, скорбута, тумора, душевних болести, болести очију и још многих других. Историјат ове светиње и повест данашњег празника записао је Никифор Калисту XIV веку. На икони празника се слика Мајка Божија са Богомладенцем, изнад извора, којем прилазе слепи, богаљи, цареви и свештеници. Код Грка, од 16. века и код Руса, извори (источник) при манастирима или близу њих, посвећивани су овом празнику. Свети Серафим Саровски се често молио пред овом Богородичном иконом.
