О Манастиру Паља

Манастир Паља представља значајну православну светињу са богатом историјом и духовним наслеђем. Кроз векове, ова монашка обитељ била је место молитве, сабрања и очувања хришћанске традиције. Историјат манастира сведочи о његовој важној улози у духовном животу народа и културном наслеђу Србије.

Предање о настанку манастира

По предању, манастир је један од најстаријих у Европи и потиче из 3. или 4. века. Народно предање говори да је ту долазила Пресвета Богородица док је била на земљи и да је црква првобитно била катакомбна, односно испод земље.

Манастир је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, а поред главне славе прослављају се још четири празника. Прва слава у години је Источни петак после Васкрса. Затим се прослављају Свети пророк Јеремија (14. мај) и Свети пророк Илија (2. август), који су уједно и сеоске славе. На ове празнике окупљају се мештани који су некада живели у селу Паља и махали Шарчеве и који су углавном домаћини на овим славама. Највећи сабор је на Велику Госпојину — Успење Пресвете Богородице (28. август). На свим славама служи се Света литургија, након чега се бира нови домаћин, а затим следи славски ручак који припрема прошлогодишњи домаћин.

Свети Сава и Манастир Паља

Према предању, Свети Сава је обновио манастир у 13. веку и често га је посећивао. Његово последње боравиште у Србији било је управо у овом манастиру, одакле је кренуо на пут и упокојио се у Великом Трнову (данашња Бугарска). Када су његове мошти кренуле назад, прво су се зауставиле у овом манастиру.

У овом крају постоје многа предања о Светом Сави. Пут који пролази поред манастира назива се Царски друм или Савин пут. У селу Клисура постоје Савина махала и Савин извор, а један део становништва села Паља, који је некада живео овде, слави Светог Саву као крсну славу.

Река Медуница и народна легенда

Поред манастира протиче Паљска река, која се на том месту назива Медуница. Легенда каже да су монаси имали много кошница са пчелама. Турци су једног дана спалили кошнице, а предање говори да је било толико меда да се са брда сливао у реку, те је река била жута и слатка као мед.

Чудотворни извори

Преко пута манастира, поред саме реке, налазе се два чудотворна извора Пресвете Богородице. Први извор помаже код болести очију, главе и других здравствених тегоба. Други извор помаже људима који не могу да добију децу. Верници се најпре моле у цркви, а затим одлазе на извор. Постоје бројна сведочења да је вода са ових извора помогла људима, који се касније враћају у светињу да захвале Пресветој Богородици и запишу своја сведочења.

Обнова манастира

По благослову владике врањског господина Пахомија, интензивна обнова манастира и цркве почиње 2010. године. Кров цркве је био пропао, десна страна се срушила, а фреске и стари иконостас били су оштећени влагом. Фресака је остало веома мало — део у олтару и мали део у остатку цркве. Сматра се да фреске потичу из 13. или 14. века.

Изнад северних врата у цркви налази се нерукотворени лик Светог Саве, који се појавио приликом обнове, по сведочењу мајстора који су радили у цркви.

Изградња конака почиње 2015. године на месту старог конака који се срушио. Конак је данас завршен, док се радови на цркви, порти и осталим објектима настављају.

Манастир није имао монаштво скоро читав век. Био је парохијска црква до седамдесетих година прошлог века, када је започело исељавање становништва, те је манастир деценијама био напуштен.

Светиње у манастиру

У цркви се налазе светиње донете у манастир: крст из Јерусалима са земљом са светих места, икона Пресвете Богородице Тројеручице са Хиландара, икона Пресвете Богородице Утешитељке из Русије, као и чудотворна икона Пресвете Богородице Јерусалимске са земљом из Јерусалима.

Манастир данас

Данас је Манастир Пресвете Богородице у Паљи све посећенији, нарочито током лета, али и током читаве године. Постоје сведочења о виђењу Пресвете Богородице, како у прошлости, тако и данас. Овај духовни бисер, који је дуго био сакривен и заборављен, сада се показује у пуном сјају, о чему сведоче многа исцељења и молитве упућене Пресветој Богородици.

Тренутно у манастиру живи један монах.

Отац Прохор