Успење Пресвете Богородице

На дан када наша Света Црква прославља Успење Пресвете Богородице, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Врањски Г. Пахомије, служио је Свету архијерејску Литургију у Манастиру Успења Пресвете Богородице у Паљи

Данас је велики и Свети празник. Пун је силе Господње, пун је благодати Божије. Благодати која је потребна свакоме од нас да можемо вршити и испуњавати заповести Господње. А те заповести су сила за нас, оне су бесмртност за нас. То су Божанске силе које уносимо у себе, да и ми можемо овде на земљи почети живети Вечним животом, Небеским животом.
И Пресвета Богомајка показује кроз безброј чудеса, да је Она заиста прва после Господа Христа Заштитница рода људског, и да све што бива у Цркви бива преко Ње. Она нам је Бога родила и тиме дала сва небеска блага, све небеске вредности. Зато, вели један Свети отац, све дарове које нам је Господ Христос донео, Он нам је дао преко Пресвете Богомајке, преко Пресвете Богородице. И нама су потребни ти дарови, дарови живота, потребна Истина Божија, Правда Божија, Добро Божије, Љубав Божија, све нам је то потребно. А ми све то добијамо од Господа преко Пресвете Богомајке, Која се за нас моли и Која измољује од Њега све Његове Божанске дарове за свако људско биће које се Њој обраћа за помоћ.
(Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски)

На дан када наша Света Црква прославља Успење Пресвете Богородице, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Врањски Г. Пахомије, служио је Свету архијерејску Литургију у Манастиру Усења Пресвете Богородице у Паљи. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су свештенослужитељи епархије Врањске. Након Свете Литургије уследио је чин освећења звоника који је саграђен трудом и прегалаштвом господина Милоша Ковачевића из Власотинаца и господина Мирослава Јовановића из Београда. Обраћајући се верном народу, Митрополит Пахомије је истакао да су наше светиње грађене и обнављане на темељима Немањићких задужбина, те да је наша света дужност да наставимо бригу о нашим храмовима и манастирима. 

Према археолошким истраживањима и налазима археолошких ископавања, обављених од 2004. до 2006. године, манастир је подигнут у XIII веку, у време Дејановића.

Црква је једнобродна, са олтаром, две бочне апсиде полукружног облика и припратом. Најстарији део цркве покривен је каменим плочама, а припрата и бочне апсиде ћерамидом. Што се фрескописа тиче, Бугари су, градећи припрату, премалтерисали драгоцене средњовековне византијске фреске и на новом малтеру насликали нове, врло ниског квалитета.

У близини манастира налази се чудотворни извор Пресвете Богородице.  Многи долазе да се умију или понесу са њега воду, а нарочито помаже код болести очију. У народу овог краја постоји предање да је манастир једанпут посетио и Свети Сава, када се враћао из Цариграда.

Обнова ове велике светиње која је била запостављена започета је 1994. године, да би 2016. године био освећен нови монашки конак у коме данас живи монах Прохор, који брине о овој светињи. Данас се, око ове светиње окупља многи верни народ узносећи молитве Пресветој Богородици.